Mr MILE S. DAKIĆ
KRAJINA
KROZ VIJEKOVE
IZ ISTORIJE POLITIČKIH
NACIONALNIH
VJERSKIH I LJUDSKIH PRAVA SRPSKOG NARODA U
HRVATSKOJ
U prognaništvu, 2002.godine
VEDES
REPUBLIC OF SERBIAN KRAYINA - YUGOSLAVIA
Republika Srpska Krajina - Jugoslavija
Washington Office
06:00, February 8, 1992.
U R G E N T H
I T N O U R G E N T H
I T N O U R G E N T
Gospodin Milan Babić i
Gospodin Borivoj Rašuo S T R O G O
P O V E R LJ I V O
Republika Srpska Krajina
Poštovana Gospodo,
U sredu 5. februara, prisustvovao sam raspravi o Jugoslaviji
u američkom Kongresu. Posle toga, razgovarao sam sa par ljudi.
Izvinite što vam izveštaj podnosim tek sada.
Gost kongresne komisije bio je holandski ambasador Dirk Jan
van Houten, koji je do 1. januara bio šef evropske posmatračke
misije u Jugoslaviji. U početku je pokušavao da ostavi utisak
neutralnog posmatrača, međutim kada je pao u vatru i prestao
da se kontroliše, pokazao se kao veliki Srbo-mrzac. Po njemu,
suština rata je srski pokušaj da se Hrvatskoj otmu "hrvatske"
teritorije.
Osnovni cilj sadašnje politike Evropske Zajednice je uništavanje,
odnosno raspuštanje komunističke JNA. Drugi, usputni cilj
( ne previše važan ) je obaranje Vlade u Srbiji. Srpski narod
se, bar u Americi, ne smatra se za neprijateljski.
Ovi ciljevi bi će ostvareni postepenim pomeranjem političkog,
a ako je potrebno i vojnog fronta ka Beogradu. Sve se odvija
po fazama, od kojih je Slovenačka nezavisnost bila prva. Svaka
faza podrazumeva izazivanje nereda na jednom delu jugoslovenske
teritorije, pravljenje medijske kampanje u kojoj se JNA prikazuje
kao agresor i optužuje za masovna ubistva i kršenja ljudskih
prava.
Posle zahteva za nezavisnošću neke teritorije, JNA se pretnjama
i obećanjima prisiljava da napusti tu teritoriju. U fazi povlačenja
JNA sa jedne teritorije, vrše se pripreme za sukob na drugoj
teritoriji. Naredna faza se uvek drži po kontrolom, dok se
ne obezbedi uspeh prethodne faze. Proces će trajati sve dok
se JNA ne sabije u Užu Srbiju i tamo izgladni i prisili na
raspuštanje.
Da ne bi došlo do formiranja lokalnih srpskih armija, koja
bi ovaj plan učinile neostarljivim, rukovodstvo Srbije i rukovodstvo
JNA se političkim pritiscima i obećanjima manipulišu i navode
da ustupaju deo po deo jugoslavenske teritorije.
1. Slovenačka faza je završena.
2. Hrvatska faza se privodi kraju, s tim što se pokušava da
se JNA izbaci iz Hrvatske uz pomoć samih rukovodstava Srbije
i JNA. Trupe U.N. će obezbediti da se srpski krajevi razoružaju
i takvi predaju Hrvatskoj. Predsednik Milošević je i svojim
potpisom 12. Jula u Beogradu i nedavnim izjavama u Hagu priznao
Avnojske granice Hrvatske, tako da nikakav politički proces
u kome Milošević
Pismo Zorana Đorđevića o planovima Kongreda SAD na prostorima
Jugoslavije od 8. februara 1992.godine predstavlja Srbe više
ne može da rezultuje u drugačijem rešenju.
3. Predsedniku Miloševiću i Vladi Srbije se trenutno na pola
usta obećava podela Bosne, a vrlo
glasano obećava ekonomska pomoć Srbiji. Da bi se to ostvarilo,
postavlja se "samo jedan" uslov, "da se prestane
sa podrškom Kninskoj Krajini".
Nedavna misija Lorda Karingtona u Sarajevu ima za cilj da
kod Srba u Bosni stvori utisak da neće bit izigrani. Otuda
ta iznenadna priča o nekakvoj mirovnoj konferenciji o Bosni,
kojoj se Gospodin Izetbegović navodno "ljutito"
suprostavlja. Ti mirotvorni napori će trajati sve dok ne prođe
referendum i dok BiH ne bude priznata kao nezavisna država.
Time će, u par narednih nedjelja, dok se razrešava pitanje
Hrvatske, Srbi iz Bosne biti neutralisani i održavani u lažnom
ubedjenju da će se sve ipak rešiti u njihovu korist i da nije
potrebno da se organizuju i ujedine sa Srbima iz Kninske Krajine.
Kao uslov za dobijanje "Srpske Bosne", od njih se
traži da ne pomažu Kninsku Krajinu.
4. Evropska zajednica je izdejstovala da SAD u ovom momentu
ne prizanaje Sloveniju i Hrvatsku, pošto ovo "ne priznavanje"
kod Srba i Vlade Srbije stvara utisak da su Sjedinjenje Države
neutralne i da imaju razumevanja za njihove zahteve. Time
se ujedno omogućava i Vladi Predsednika Miloševića da u Srbiji
održava utisak da njena politika nije bila potpuni promašaj.
Svim ovim, EEC i američki ambasador Zimmerman sebi obezbeđuju
mogućnosti uticaja na Vladu Srbije i JNA. Ovaj uticaj je neophodna
da bi se i jedna i druga institucija iskoristila za postizanje
ciljeva, koji bez njihove pomoći ne bi bili tako lako ostvareni.
Ovim "ne-priznavanjem" se i Srbi iz Bosne zavaravaju
i njihova lažna ubeđenja dodatno pojačavaju.
U lažnom uverenju da imaju prećutnu ili možda i potpunu podršku
EEC i SAD za opstanak u Bosni i Srbiji, Vlada Srbije i JNA
su preuzeli zadatak da razoružaju Krajinu. Da bi im se dalo
vremena da to urade i da bi se osigurala pasivnost Bosanske
Krajine, EEC i Zimmerman su insistirali kod Izetbegovića da
referendum u Bosni i Hercegovini bude zakazan tek za sam kraj
Februara. Predsednik Izetbegović je želeo da to uradi mnogo
ranije. Igre sa hrvatskim neslaganjem oko referenduma u Bosni
imale su isti taj cilj: da se bosanski Srbi ubede da je podela
Bosne dogovorena i da oni sami ne moraju oko toga da se brinu.
5. Za mesec dana , kada BiH bude priznata kao nezavisna država,
njene granice posta će međunarodne i "nepromjenljive"
11. Evropa će u svojoj propagandnoj kampanji početi da govori
da je ujedinjavanje dve Krajine, ili bilo kakvo drugo rešenje
u Bosne, nasilna promena granica. To, razume se "neće
biti prihvatljivo" , jer je u suprotnosti sa međunarodnim
zakonima itd.
Neposredno posle priznavanja BiH, ispostavit će se zahtev
za povlačenje vojske iz ove republike, sa svim detaljima scenarija
iz Slovenije, Hrvatske i sada Makedonije. Da bi se isprovocirali
sukobi sa JNA i dao dramatičan ton zahtevima za njeno povlačenje,
neposredno posle proglašenja nezavisnosti, naglo će se povećati
broj incidenata i blokada kasarni. JNA će biti prisiljena
da ostavi deo opreme u BiH, ali će veći deo ljudstva morati
povuči u Srbiju.
6. Posle priznavanja BiH, kao dodatni pritisak na Vladu Srbije
i JNA, aktiviraće se Kosovski problema. Tone propagadnog materijala
i novinskih članaka, već su napisane i čekaju objavljivanje.
Kampanje će početi čim se uspešno završi prethodne faze u
Bosni i Hercegovini.
"Pravedna borba" naroda Kosova za ljudska prava
i samoopredeljivanja će se ubrzavati, sve dok, u maju ili
junu, medijsku histeriju na Zapadu ne dostigne vrhunac.
7. Ovaj pritisak će se nastaviti dok se Vlada Srbije i JNA
ne prisile da povuku trupe iz Bosne i prestanu da daju bilo
kakvu pomoć Bosanskoj Krajini. U tom momentu će, od strane
Evrope, već biti priznate kao nezavisne države: Slovenija,
Hrvatska, BiH i Makedonija, a možda i Crna Gora.
Međunarodno priznanje Srbije neće dolaziti u obzir, pošto
"Srbija pomaže pokušaje militantnih Srba iz Bosne da
raskomadaju BiH" i "pošto Srbija masovno krši ljudska
prava Albanaca na Kosovu". Kao uslov za međunarodno priznanje,
od Srbije će biti traženo da se obaveže da više neće pružati
bilo kakvu pomoć Bosanskoj i Srpskoj Krajini. Takođe, u prvom
momentu, biće zahtevano da se uvedu stari oblici autonomije
Kosovu.
Kao dodatni pritisak, Mađari će zahtevati Bačku.
U toku te faze, Evropa će Srpskoj Vladi, paralelno sa prethodnim
zahtevima, obećavati ukidanje ekonomske blokade i ekonomsku
pomoć za oporavak privrede.
8. Vrhunac krize oko Kosova nastupiće tek posle prekida svake
pomoći Bosanskoj Krajini. Tada će, najverovatnije, doći i
do povlačenja većine ambasada iz Beograda.
Posle povlačenja JNA iz Bosne, zahtevi za davanje nezavisnosti,
a ne više samo autonomije, Kosovu biće jasno formulisani i
ultimativno ispostavljeni Srpskoj Vladi. Takođe će se ultimativno
zahtevati povlačenje JNA sa Kosova. Ovo povlačenje će biti
izdejstvovano do jeseni 1992. U septembru 1992. će se trupe
U.N-a povući iz Srpske Krajine, pošto u prethodnih šest meseci
na tom području nije bilo nikakvih većih borbi i hrvatske
vlasti su postale sposobne da samostalno održavaju red na
celoj teritoriji.
9. Politički i ekonomski pritisci na Srbiju se ovim neće završiti.
Evropa se nada da se mase izbeglica i oficira JNA biti toliko
opterećenje za Srbiju da će u noj nastati ekonomski haos.
Taj haos će verovatno, po mišljenju Evrope, biti dovoljan
da uguši sadašnji režim, odnosno da ga prisili da raspusti
JNA, čime će biti postignut osnovni cilj sadašnje kampanje.
Ukoliko bude postignut i drugi cilj, Evropa će biti zadovoljnija.
Razume se, oslabljena Srbija neće biti u mogućnosti ni da
pomaže Srbe u drugim delovima Jugoslavije, tako da će se režimi
u Hrvatskoj, BiH i Makedoniji uspešno stabilizovati i pored
progona i iseljivanja Srba iz tih krajeva. Da be se sve te
republike, uključujući i poslušnu Crnu Goru, lakše stabilizovale
i odvojile od Srbije, Evropa će im davati i malu ekonomsku
pomoć.
Gornji scenario je u velikoj meri već realizovan. Njegova
realizacija je i ranije pokušavana i vrlo dobro uvežbana.
To je bila suština i Aneksione krize i Prvog svetskog rata
i podela Jugoslavije u Drugom svetskom ratu.
Jedini odgovor na ovaj scenario je da se JNA odmah podeli
na više delova. Time će se pojedinim srpskim teritorijama
dati mogućnost da se samostalno brine i na izvestan način
zadovoljiti zahtev Zapada o raspuštanju JNA.
Dakle, neophodno je razbiti JNA na Vojske: Bosanske Krajine,
Muslimanske Bosne, Srpske Krajine, Makedonije i Srbije. Tom
podelom izbegla bi se medijska i politička optužba da je JNA
vojska centralne komunističke Vlade u Beogradu. Jasno bi se
naglasilo da je vojska lokalna i da ima za jedini cilj zaštitu
lokalnog stanovništva. Ne treba se plašiti od predaje delova
naoružanja Makendoncima ili Muslimanima. Oni će to naoružanje
dobiti, kao što su ga i Hrvati dobili, htela to JNA ili ne.
Bolje je zato naoružanje, kao znak dobre volje, podeliti,
nego ga izgubiti u kasnijem ratu.
Ovom podelom JNA onemogućilo bi se izazivanje sukoba po sistemu
teranja okupatorske JNA sa teritorija koje traže nezavisnost.
Formiranje lokalnih armija je i jedini način da se sačuvaju
ljudi koji rade u JNA. U protivnom, svi će biti saterani u
Užu Srbiju, gde neće biti uslova za normalan života svih njih
i vrlo brzo, većina će se naći na ulici.
Formiranjem lokalnih armija, naglasilo bi se i pravo Srba
da žive na tim područjima. Sada je celom svetu predstavljeno
da je JNA srpska vojska, koja je došla iz Srbije i okupirala
sve ostale delove Jugoslavije. Zahtevi za povlačenje JNA u
Srbiju često su zato praćeni i nadom da će se srpsko stanovništvo
povući sa njom.
Za Srpsku i Bosansku Krajinu je to jedini put. Vi, da biste
opstali, morate da se odvojite od JNA i Srbije. Morate izdržati
rat za samo opredeljenje i to samostalno. U protivno svima
vama preti iseljavanje u Srbiju. Srbija je u previše lošem
ekonomskom stanju da bi vam pružala normalne uslove za život
. To otprilike znači da vi, ukoliko želite da pristojno živite,
morate da odbranite teritorije na kojima ste sada.
Odabrana Kninske Krajine je tu presudne. Ukoliko padne Kninska
Krajina je tu presudna. Ukoliko padne Kninska Krajina, narod
u Bosni i Srbiji, kome morala i sada nije previše visok, izgubiće
svaku nadu i počeće opšte resulto i bežanje. Bosanska Krajina
će u tom slučaju pasti kao kula od karata, a Kosovo neće niko
ni pokušati da brani.
U ovom momentu, treba odugovlačiti sa dolaskom Ujedinjenih
Nacija u Srpsku Krajinu, da bi prošao referendum u Bosni.Tada
će se problemi naglo proširiti U.N. neće više moći da ih kontroliše.
U.N. nemaju para za 50.000 vojnika, koliko im treba da konrolišu
celu Bosnu i Krajinu. Suočen sa prevelikim problemom, Zapad
će odustati od pritiska i ostaviti Srbe na miru. Zato morate
biti čvrsti i izdržati. Ne obazirite se na Miloševića i JNA.
Oni trenutno samo pokušavaju da se umile Zapadu preko vaših
leđa, ne shvaćajući da je upravo njihovo uništavanje cilj
Zapada
Pozdrav
Zoran B. Đorđević
REPUBLIC OF SERBIAN KRAYINA - YUGOSLAVIA
Republika Srpska Krajina - Jugoslavija
Washington Office
April 12, 1992.
Gospodin Radovan Karadžić i Gospodin Radoslav Brđanin
Srpska demokratska stranka
Republika Srpska Bosna i Hercegovina
Poštovana Gospodo,
Razumem da imate mnogo briga i posla i ovim pismom bih samo
želeo da vas podsetim na neko od stvari o kojima biste morali
povesti račune ovih dana.
1) Na Zapadu se ponovo vodi krajnje nekorektna kampanja protiv
Srbije i Srba u Bosni i Hercegovini. Na primer, za Srbe u
Bosni se govori da ubijaju nedužno i nenaoružano stanovništvo
da bi oteli muslimanske i hrvatske teritorije. Za srpske pritužbe
na hrvatske i muslimanske zločine se najdirektnije kažu da
su LAŽI. Tako grubih kvalifikacija do sada nije bilo. Istovremeno
su hrvatski zločini, kao onaj u Sijekovcima, ostali napomenuti.
Prema ovdašnjim novinama, vi pokušavate terorom da sprečite
nezavisnost Bosne i Hercegovine, za koju se demokratski odlučila
većina stanovništva te republike, itd.
Za JNA se, i pored svih njenih napora da bude neutralna uporno
ponavljaju iste priče kao one u
toku kampanje za odcepljenje Hrvatske. JNA je "OGROMNA"
armija, kojom komanduju samo Srbi i koja je "cela"
došla iz Srbije da bi otela teritorije drugih "nezavisnih"
država. JNA snadbeva srpske teroriste teškim naoružanjem i
zajedno sa njima osvaja i uništava muslimanske hrvatske gradove.
Od te terorističke armije nenaoružani narod se u najboljem
slučaju brani lovačkim oružjem, itd.
Cilj ove kampanje je potpuno isti kao i u hrvatskom slučaju.
Kod međunarodnog javnog menija stvara se opravdanje za cepanje
Jugoslavije i otimanje srpskih teritorija. Razume se, sve
u ime zaštite demokracije.
2) Ovaj rat Zapada protiv Jugoslavije prestao je da bude
rat protiv komunizma više i ne pominje. Ostao je samo Srbo
- terorizam.
Cilj Zapada je danas cepanje srpskog naroda na što više malih
delova, koje će kroz razne ekonomske i političko pritiske
biti prinuđeni da se pretope u druge narode ili će biti raseljeni
po svom svetu.
Politika koju Zapad danas vodi prema Srbima je u dlaku ista
kao politika koju je Evropa vodina 1077.godine, u vreme davanja
Austriji potuktorata nad Bosnom, i 1905. - 1909., u vreme
aneksije Bosne. U prvom slučaju, Austrija je ušla u Bosnu
u trenutku Ruske slabosti, posle Krimskog rata sa Engleskom
i Francuskom. U drugom slučaju, iskorišćena je slabost Rusije
posle poraza u ratu od
Pismo Zorana Đorđevića od 12. aprila 1992. Radovanu Karadžiću
i Radoslavu Brđaninu.
Japanaca. Sadašnja Vlada Sjedinjenih država podržava agresivnu
evropsku politiku da bi dobila glasove američke krajnja desnica.
Čiji su joj glasovi potrebni za izbore novembre ove godine.
3) U svojim planovima, Zapad ima dve agresivne opcije. Prva,
koja se trenutno primjenjuje, zove se "rat preko posrednika".
( Ovde se to kaže WAR OVER PROXIES ). Posrednici su za sada
Hrvati i Muslimani, Albanci no još uvek drže u rezervi. Posrednici
se naoružavaju i učestvuju u neposrednim vojnim akcijama,
dok prava zaraćena strana ( zapad ) daje moralnu ( modijsku
) i političke podršku. Prednost ovog priložena je višestruka.
Velike sila, koja na taj način ratuje, no kompromituje se
direktno i njeni ljudi nisu izloženi opasnosti od masovne
pogiblje. To bi razume se moglo izazvati domaće političke
probleme i promotriti ratne planove. Rat preko posrednika
zahteva i neusporedivo manja financijska sredstva, pošto se
po pravilu vodi oružima nižeg tehnološkog nivoa. Konačno,
ako se rat izgubi, krivica za poraz ostaje na posredniku.
Takođe, ukoliko se to na kraju pokaže kao najkorisnije, ovaj
pristup ostavlja mogućnost za pomirenje i nastavak saradnje
sa protivnikom ( Srbima ), kao da rata i nije bilo. Tehnika
ratovanja preko posrednika je u Jugoslaviji za sada bila plodonosna
i omogućila je brzo i skoro bezbolno odcepljivanje Slavonije
i Hrvatske.
Ukoliko ovaj pristup ne bude bio uspešan, Zapadu ostaje izbor
između "direktno vojne intervencije" i "ostavljanja
Srba na miru". Hoće li se Zapad odlučiti za intervenciju
zavisi od mnogo okolnosti, a pre svega o političkih poteza
koje budu vukli Srbi u narodnih nekoliko nadalja. Međutim,
ne treba da se zavaravati da se o intervenciji ne razmišlja.
Razmišlja se vrlo mnogo i prave se detaljni planovi. Manir
Zapada je 10 vojnu intervenciju pravde ZAŠTITOM MALE, DEMOKRATSKE
ZEMLJE OD AGRESIJE VELIKOG NEDEMOKRATSKOG SUSEDA ili potrebom
ZAŠTITE ŽIVOTA STRANIH GRAĐANA U RATNOJ ZONI. Jedan sa osnovnih
razloga za žurbu Zapada sa priznavanjem Bosne i Hercegovine
je upravo stvaranje političkih preduslova za prve optužbe.
Trupe U.N-a i Evropski posmatrači mogu poslužiti kao žrtveni
jaganjci za drugi izgovor. Uvek će se naći par Hrvata spremnih
da prekolju desetak vojnika iz Fidžija, pa i iz Francuske
ako je potrebno da bi efekt bio bolji.
Vojne intervencije Zapada treba se plašiti i treba produzimati
ove moguće političke korake da se ona onemogući. Osnovna opasnost
je u tome što je protiv - vazdušna odbrana JNA tehnološki
nedorasla mogućnostima Zapadnih evidencija. Zapad bi samo
silom vazdušnog udara, ukoliko se na to odluči, mogao uništiti
veći deo tehnike i ljudstvo JNA i srpskih jedinica.
Jedne olakšavajuće okolnosti, vezana za ovu opciju je sve
što je Zapadu potrebno bar tri nosioca da pripremi politički
teren i prikupi vojne ofektive na polaznim pozicijama. To
Srbima daje vremena da intervenciju onemoguće političkim sredstvima.
Druga olakšavajuća okolnost je to što bi takva operacija koštala
do oko miljardi dolara. U ovom trenutku, velike preprike sa
trošenje tolikih para su sebičnost Evrope i nedostatak para
u Americi.
Globalni politički razlog zbog koga će se Zapad duboko zamisliti
pred konačnog opuštanja u intervenciju je neizvesnot ruske
reakcije. Jadni Rusi sigurno neće objaviti rat Zapadu da bi
nas spašavali, međutim, Zapadni planeri se plaše da bi direktna
intervencija u Jugoslaviji kod Rusa konačno razbila svaku
iluziju o dobrim namerama Zapada prema Rusiji. Naime, preko
Ukrajine, raznih Tataristana unutar Rusije i tzv. ekonomske
pomoći, Zapad planira da Rusku Federaciju dovede u potpuno
bezilazan položaj i da je za godinu - dve potpuno razbije.
Sve dok Rusi naivno veruju da im Zapad pruža pravu pomoć,
taj plan će napredovati. Zapad se plaši da se Rusi ne probude
i odbrane:
4) Vi i Srbija na gornje pratnje možete ofikasno odgovoriti.
Čini mi se da je moguće povući nekoliko poteza. Potrebno je
pre svega uraditi sledeće:
a) Treba konačno glasno i jasno optužiti Zapad za kršenje
Helšinskog Ugovora, Povelje Ujedinjenih nacija i za vođenje
zato preko posrednika sa ciljem cepanja i porobljivanja srpskog
naroda. Takoše se Zapad mora glasno optužiti za pokušaj stvaranja
kolonijalnih odnosa na tlu Jugoslavije. Slobodno se može podići
optužba i za vođenje verskog rata protiv Pravoslavlja. Međutim,
ne sme se ići direktno protiv celog Zapada. Moja je procena
da bi bilo efikasnije za rat optuživati samo Europu, kao novu
super - silu koja svoju moć demanstira na malom srpskom narodu.
Ameriku treba ostaviti po strani i praviti se kao da ona ne
stoji iza ovog rata protiv Srba. To nam ostavlja mogućnost
da se Amerikom uspostavimo ponovnu saradnju. Tadođe, na američku
politiku Srbi mogu, ukoliko se potrude, imati uticaja. Na
evropsku politiku uticaja možemo imati vrlo malo. Nemci se
nama ratuju emocijama. Britanci i Francuzi protiv nas vode
svoj Krimski rat, smatrajući nas ruskim saveznikom koji se
mora uništiti. Druge zemlje ratuju protiv nas po katoličkoj
liniji, a treće su jednostavno željne krvi.
Ove optužbe se mogu efikasno plasirati diplomatskim kanalima
ka svim zemljama sveta i kroz Ujedinjenje Nacije. Mnogo malih
zemalja sa zebnjom gleda ovo današnje divljenje Evrope u Jugoslaviji
i imalo bi puno razumevanja za nas. Takođe, činjenica da Evropa
pokušava da uvede proktorat nad Bosnom i Hercegovinom može
se slobodno okarakterisati kao početak novih kolonijalnih
osvajanja. Na to su strašno osetljiva cela Afrila i cela Azija.
Kada bude suočena sa pritiskom siromašnih zemalja celog sveta,
Evropa će morati da se povlači. Njoj je više stalo do tih
silnih tržišta po celom svetu nego do vlasti nad Bosnom.
b) Neophodno je potpuno posrednička ovlašćenja koja ste dali
Evropi. Sasvim jasno kažito da je Evropa mogla igrati ulogu
posrednika dok nije pružala direktnu podršku Muslimanima i
Hrvatima. Sada je sa time gotovo. Evropa je počela da pomešo
protivniku stranu u ratu protiv Srba i kao takva ne može više
biti posrednik, Evropa i Amerika će pretiti, međutim za saća
vam ne mogu ništa. Takođe, onemogućite šetkanje evropskih
posmatrača po vašoj teritoriji. Oni rade za protivničku stranu,
okupljaju vojne i propagadne materijale i sigurno vam nisu
potrebni. Takođe, eliminisanjem sladoledjija sa vaše teritorije,
smanjujete mogućnost da Evropa kroz izrežirana ubistva tih
svojih ljudi stvori pretekot za vojnu intervenciju. Setite
se obaranja helikoptera. Ti ljudi su žrtvovani da bi se Srbi
optužili za divljaštvo pred samo priznavanje Hrvatske. Znači
oni tako stvari rade.
Evropa će od vas već sutra pretećim tonom zahtevati da svoje
jedinice stavite pod njen nadzor. To odbijte bez ikakvog razgovora.Kažito
Portugalcu da Bosna nije evropska kolonija i da to neće nikada
biti i da razgovora na tu temu nema.
c) Da bi se sadašnji propagandni udarac Evrope izbegao, neophodno
je hitno i konačno prevesti sve ili bar najveći deo jednica
JNA u Vojsku Srpske BiH, tj. Srpske Odbrambene Snage. Oko
toga bi bilo dobro i da napravite malo pozorište, kao da to
preuzimanje jedinica vršite silom, protiv volje JNA. Kada
cela vojska bude vaša, niko je neće moći optužiti da je to
srbijanska agresorska armija. Ne igrajte se time i ne dozvolite
da vas Evropa i Ujedinjenje Nacije zamajavaju rasnim pregovorima.
Izvršite tu transformaciju što pre. Ako je Generalštabu JNA
stalo da odbrani Srbe u Bosni, on protiv te transformacije
neće imati ništa. Ako mu nije stalo do odbrane Srba u Bosni,
vi tok tada morate preuzeti te jedinice da bi se branili.
Takođe, vrlo je važno preuzeti tu vojsku i zbog predstojećih
pregovora i ucena koje vama i Srbiji Evropa sprema. Srbije
je podložnija evropskim ucenama nego vi. Ako vojska na vašoj
teritoriji ostane pod komandom Beogradu, Beograd ću kad-tad,
za nedelju ili za mesec dana, prihvatiti da povuče trupe.
Vas niko ne može naterati da odate iz sopstvene zemlje. Razlika
je velika.
d) Da biste naglasili svoju nezavisnost i odvojili se i od
Muslimanske Bosne i od Srbije, izuzetno je važno uvesti vaš
novac. Time ćete pomoći i sebi i Srbiji. Ako sami štampate
ovaj novac neko ne može ucenama naterati Srbiju da prestane
da vam izdaje novčanice. To je takođe nenasilna brana uticaju
i vlasti Sarajeva Evropa može samo da besni.
5) Da biste u svetu uspešno vodili diplomatsku borbu za svoje
priznanje morate konačno i jasno reći šta je cilj ovog rata.
Ako je to formiranje nezavisna Srpske Bosne i Hercegovine,
kažito to slobodno i jasno. Ako je cilj ostajanje u Jugoslaviji,
zahtevajte od Beograda da već odmah prizna kao federalnu jedinicu
i onda to proklamujte kao cilj. Ako Beograd odugovlači, proglašavajte
nezavisnost. Nemojte dozvoliti da vam Beograd svojom neodlučnošću
ili nekakvim zakulisnim igrama ostavi bez javnog cilja.
Ako ne ostajete u Suverenoj Bosni i Hercegovini, odnosno ako
se delite od Muslimana i Hrvata, kažite konačno koju granicu
branite. Nema države bez granica. Ne budite gramzivi i za
svoje proglašavajuće samo ono što možete braniti.
6) Vi ćete sutra razgovarati sa Vanco-om. On danas ima u
glavi plan sličan onom koji je sproveo u Hrvatskoj. Srbi su
za njega agresori, a Bosna je nezavisna zemlja i njegov je
ponos da vas natera da potpišete ugovor, koji će te činjenice
potvrditi. Pre razgovora, morate reći da pod takvim pretpostavka
nema pregovora.
Pregovori o primirju pod pokroviteljstvom Ujedinjenih Nacija
su prihvatljivi, međutim oni moraju obuhvatiti i vojne i političke
rešenje krize u Bosni. Ne samo primirje i srpsko razoružanje
već i razgraničenje sa Muslimanima i Hrvatima. Vance će vam
reći da su to dve vrste pregovora i da će "političke"
voditi Evropa. Vi jednostavno kažite da to više nije moguće.
Na taj način ćete delimično uceniti i Amerikance, koji preko
Vance-a pokušavaju da budu prisutni u celoj igri. Drugim rečima,
više ne prihvatajte rešenje na "dva koloseka". Razgovarajte
sa Vance-om samo ako Ujedinjenje Nacije preuzmu obe uloge,
tj. postanu posrednik i u vojnim i u političkim pregovorima.
Takođe, posmatračo U.N. -a u Bosni prihvatite samo ako U.N.
prihvate ovaj vaš zahtev.
U.N. su bolji mirovni posrednik od Evrope, jer silom prilika
moraju imati obzira prema sopstvenoj povelji i svim međunarodnim
zakonima. Evropa je jasno pokazala da ne poštuje nikakve zakone.
Da biste bolje pregovarali, bilo bi pametno da na pregovore
sa Vance-om ne šaljete glavu srpske Bosne. Ako Gospodin Karadžić
nešto obeća, on to mora i ispuniti. Zato je bolje poslati
nekoga malo manje uglednog, čija se reč može i poreći.
7) Na kraju, pri vođenju vojnih akcija, maksimalno vodite
računa da se Evropi ne daje municija za propagadne optužbe.
Pre neki dan je Ejub Ganić na američkom radiju naricao nad
silnim džamijama i muzejima koje Srbi namerno artiljerijom
uništavaju po Sarajevu. A čuj, toj je olimpijski grad i grad
pod zaštitom UNESCO-a. Vi gađajte vojne ciljeve, gde god ih
ima, međutim nemojte da dozvolite da vas neki izdajnik iz
JNA navuče da gađate civilne objekte po Sarajevu, kao što
je to rađeno sa Dubrovnikom.Kadijević je bombardovao Dubrovnik
samo da bi se kompromitovali Srbi i da bi se Hrvatima dala
mogućnost da nariču nad kulturno-istorijskim spomenicima koje
"barbari" uništavaju. Takve stvari ne dozvoljavajte.
8) Oko uništavanja muslimanskih sela. Ako su spalili srpsko
selo, osvetite se i spalite muslimansko. Međutim, gde nije
potrebno, ne pravite nepotrebno zlu krv. Mnogo je pametnije
sa Muslimanima iz sela na vašoj teritoriji napraviti dogovor
i preselite ih u srpska sela, koja niste u stanju da branite.
To je mnogo pametnije i korisnije, nego muslimanska sela uništavati.
9) Naša procena je da se Evropi žuri da slomi Srbe do američkih
izbora u novembru 1992. godine, odnosno i da prenosi vlasti
na novu američku administraciju početkom sledeće godine. Naime,
Evropa se plaši da će Republikanci izgubiti izbore i da će
nova Demokratska vlada postaviti pitanje američkih interesa
u regionu i da neće slepo davati zeleno svetlo evropskoj politici.
To je osnovni razlog oporavka. Ako se Rusija uspravi, ona
će, ne zbog ljubavi prema Srbima, već zbog sebe i svog ugleda
i uticaje, početi da zavitlava i postavlja uslove. Tada je
gotovo sa evropskim divljanjem. Zato Evropa žuri da Srbe slomi
što je pre moguće.
10) Zbog ovakvih globalnih političkih odnosa, vi treba da
se branite što duže i što veštije. Cilj treba da vam bude
stvaranje vojnog i političkog statusa kvo, sličnog onome u
kome se danas nalazi turski deo Kipra. Istina, niko vas neće
priznati, ali to nije ni preterano važno. Međunarodno nepriznavanje
otprilike znači da vaše lokalne prvake nećete nagrađivati
ambasasdorskim mestima. Imaćete Srbiju kao izlaz za vašu industriju
i trgovinu i mirno ćete živeti. Za par godina, kada se Rusija
stabilizuje i Srbija ponovo uspostavi normalne odnose sa većim
delom sveta, i vi ćete biti priznati.
Mnogo sreće i pozdrava.
Vaš
Zoran B. Đorđević
Kopija: Dr. Milan Babić i Gosp. Borivoj Rašuo
OVAJ FAKS IMA ŠEST ( 6 ) STRANA
FUSNOTE
I. dr Tomislav Maretić: Slaveni u davnini, Zagreb, 1889. str.
54.
2. Franjo Rački: Povijest Slavena, str. 35.
3. Vidi knjige Sime Lukina "Srbi u davnini", Olge
Luković Pjanović "Srbi narod najstariji" i dr Jovana
Deretića "Zapadna Srbija"
4. prof. dr Đorđe Janković: Arheološki spomenici Srba zapadno
od Dinare i Une, rukopis. Rezimea kod autora, str. 1
5. Legende kažu da je izgrađen na mjestu molitve apostola
Pavla.
6. Katalog: Republika Srpska Krajina, korjeni državnosti i
nastanak, Knin 1993., str.18.
7. dr Jovan Deretić: Zapadna Srbija, BONART Nova Pazova 1998.,
str. 157.
8. Milan Radeka: Kordun u prošlosti, "Prosvjeta"
Zagreb 1989.str. 96.
9. prof. dr Vojin S. Dabić: Karlovački generalat 1530. -1746.,
rukopis, str. 411
10. Manojlo Grbić: Karlovačko vladičanstvo , reprint SKD "Sava
Mrkalj", Topusko 1990., str. 37.
Il. akademik Jovan Rašković: Luda zemlja, Plavi jahač, Beograd
1990, str. 357
12. prof. dr Vojin S. Dabić, Karlovački generalat, izd. Svetog
arhijerejskog sinoda SPC,
2000. god. str. 63, 71, 84, 94, 117,127
13. Milan Radeka: Gornja Krajina, Zagreb 1975, str. 127.
14. Franz Frazz: Cjelovita topografija karlovačke vojne krajine,
reprint, Gospić 1988,str.3 1.
15. Mirjana Gros: Počeci moderne Hrvatske 1850.-1860., str.
34. i 35.
16. Laza Kostić: Sporni predeli Srba i Hrvata, Čikago-Ilinois
1957., str.97
17. Hrvatske pravice XVIII, str. 197.
18. Gordana Krivokapić - Jović: Srpska narodna samostalna
stranka 1903 - 1914, SKD
"Prosvjeta" Zagreb 2000. godine, str. 15.
19. Vidi Aleksandra Lazarević: Srbi u Hrvatskoj u svijetlu
muzeologije "Prosvjeta", Zagreb 1996.str 67.
20. Organizatori pogroma su bili pripadnici ekstremnog ogranka
Stranke prava, pod vodstvom Josipa Franka ( prim. aut. )
21. dr Ivan Ribar: Iz moje političke suradnje, "Naprijed"
1965., str.133.
22. Dušan Kašić: Manastir Gomirje ,izd. Muzeja SPC 1997.,
str. 3
23. Jovan Radojčić: Srbi, Srpska Krajina, Dalmacija, Slavonija,
Hrvatska, "biografski leksikon", izd. Comerce sistem
0.0. , Beograd 1994.
24. Vidi: Svetozar Borak: Srbi katolici, Novi Sad 1998.,str.
23
25. podaci o poznatim Srbima iz Hrvatske, pretežno iz citiranih
djela: Jovana Radojčića, Aleksandre-Sanje Lazarević, Vasilija
Krestića, Dragana Subotića i kataloga izložbe" 13 vekova
Srba u Dalmaciji, Slavoniji i Hrvatskoj", Sremski Karlovci
1997. 26. Radomir Smiljanić: Srbi i Hrvati Gordijev čvor evropske
politike, rukopis, kod autora, str. 18.
27. Tekst razgovora, zabilježio sekretar kralja Aleksandra,
Milorad Pavlović, objavljen u knjizi M. Dakića, Srpska krajina,
Knin 1994, str.35..
28. Miloš Crnjanski: Politički spisi, "Sfairos"
I 986. str. 65.
29. Radomir Smiljanić, cd., str. 1.
30. Miroslav Krleža: Godina tisućudevetstotinadevetnaesta,"Republika",
travanj
1954.,br. 4. str. 277. i 278.
31. "Politika ekspres" od 9. februara 1991. godine.
32. dr Veselin Đuretić:Upotreba Rusije i Zapada, Beograd 1997.,
str. 19.
33. Isto, str. 21.
34. Isto, kao 27 i 28, str. 20
35. dr Veselin Đuretić, Nasilje nad srpskim ustankom, Beograd
1997., str. 21
36. "Proleter", br. 28. , od decembra 1932., str.
1. i 2. , u Arhivu Jugoslavije.
37. prof. dr Branko Petranović i Mr Nikola Žutić: 27. mart
1941. , NIC OM, Beograd
1990., str. 59. .
38 Iz knjige Radomira Smiljanića: Požar na Trgu Marksa i Engelsa
, Nova knjiga, Beograd 1989. , str. 56
39. dr Gojko Vezmar: Ustaško- okupatorski zločini u Lici 1941.-1945.
, rukopis.
40. Akademik Milorad Ekmečić: Zbornik o Srbima u Hrvatskoj
4, Beograd, 1999., str.27
41. Prvi korpus NOV Hrvatske, HAK 1987. str. 409
42. dr Dragan Subotić: Srpska knjiga i štampa u Dalmaciji,
Hrvatskoj i Slavoniji, BINA, Beograd, 1997.str. 55.
43. dr Životije Đorđević: Gubici stanovništva Jugoslavije
u Drugom svetskom ratu, ABC Beograd, 1997., str.7.
44. Koncentracioni logori, "Vjesnik" 1944. str.
113.
45. Mile Dakić: Petrova mi gora mati. Zagreb, 1983. str. 166.
46. dr Ljubo Boban, Hrvatska u arhivima izbjegličke vlade
1941.-1943., str. 284, 285 47. Vidi knjigu Petra Zinaića:
Genocid na Kordunu i okolici 1941.-1945., Stručna knjiga,
Beograd, 1996.
48. O ustaškim i komunističkim zločinima u Lici, vidi knjigu
Mirka Rapaića: Lička tragedija, izd. "Srpska reč"
1999.
49. "Spomenica pravoslavnih sveštenika 1941.-1945.",
izd. Beograd 1960.
50. Svjedočenje jednog od učesnika kod autora. .
51. dr Životije Đorđević, cd, str. 7.
52. Vidi pismo Veljka Guberine kardinalu Kuhariću: "Tri
pitanja kardinalu", "Politika", od 8. marta
1991. godine.
53. U Gornjem Sjeničaku na Kordunu, Đuro Bižić Jurko je dobio
zadatak da učestvu je u zakopavanju pobijenih "ustaša".
Donio je kući punu torbu indeksa i đačkih knjižica ubijenih
učenika i studenata iz Kragujevca i okolice, koji su se zbog
straha povlačili prema Austriji, krajem aprila i početkom
maja 1945. godine. Egzekucija je izvršena kod sela i šume
Muljci.
54. Vjesnik JNOFH, Zagreb, 1970., tačka 11, str. 496
55. Iz Rezolucije 2. zasijedanja ZAVNOHa U Plaškom, oktobra
1943., Simpozij o Petrovoj gori, JAZU, Zagreb 1972. str. 575,
ili Katalog Republika Srpska Krajina, Knin 1993., str. 34.
56. Jovan Ostojić: Geneza hrvatskog fašizma, rukopis kod autora,
str.13.
57. Glasnik srpskog istorijsko kulturnog društva" Njegoš",
br. 56., Čikago, decembra
1986., str. 67. i 68.
58. Hrvatske pravice, str.225
59. dr Milan Bulajić: Genocid nad Srbima, knj.4., Beograd
1989., str. 1164.
60. dr Veselin Đuretić: Nasilje nad srpskim ustankom, Beograd
1997. str. 26
61. Vidi "Politiku ekspres" od 27. oktobra 1991.
godine.
62. Akademik Dragan Nedeljković, u Predgovoru knjizi Sime
Zarića: Na haškom raspeću, Štit M , Beograd 1999. , str. 10.
63. Dragan Vukšić: Prilog za portret promašene politike, Beograd,
septembar 2000.god, str. 4
64. Kao 53, str. 10
65. General mr Milisav Sekulić: Jugoslaviju niko nije branio
a Vrhovna komanda izdala, NIDDA Verlag GmbH, 1997. str. I
I.
66. prof. dr Smilja Avramov: "Postherojski rat Zapada
protiv Jugoslavije", izd. IDI Veternik, Beograd, 1997.
,str. 155.
67. konstituisana 30. aprila 1991. (prim. aut.)
68. Tekst objavljen u Glasniku Krajine, br.6, str. 1., od
2. jula 1991. godine
69. mr Mile Dakić: Srpska krajina, Knin 1994. , str. 60.
70. Savo Štrbac: Zločini nad Srbima na prostoru Hrvatske u
periodu 1990- 1999., Rukopis u Centru za strateške studije,
Univerziteta u Beogradu, str. 13.
71. o zločinima vidi knjigu prof. dr Vojina S. Dabića: Persecution
of Serbs and Ethnic Cleasing 1991-1998. Documentes and testimonies,
Beograd 1998 i knjigu: Nestala lica na području Hrvatske,
izd. "Veritasa", januar 2001. godine.
72. mr Slobodan Mileusnić: Duhovni genocid 1991. 1995. 1998.,
izd. Muzeja SPC, Beograd, 1997. str. 235 i 236
73. Mirko Rapaić, cd, str. 359.
74. Akademik Vasilije Krestić: Genocidom do velike Hrvatske,
Matica Srpska 1998., str. 145.
75. Iz rukopisa prof. dr Vojina Dabića: Progon Srba i etničko
čišćenje Hrvatske 1991.1998. godine, koji je kod autora.
76. kao predsjednik JSDS u Hrvatskoj imao sam priliku da više
puta razgovaram s Franjom Tuđmanom uoči izbora 1990. godine.
Zamjerio sam mu na isticanju ustaške ideologije, tvrdeći da
je nacionalni sukob neizbježan. Obećavao je politički zaokret
i izostavljanje ustaške simbolike poslije pobjede na izborima
( prim. aut. )
77. Veljko Guberina: "Svedok" od 4. marta 1997.
str.38
78. Vidi: Milisav Sekulić, Knin je pao u Beogradu, NIDDA Verlag
Gmb Homburger 2000, str. 263
79. Đakomo Skoti, Zločini u Oluji, Danas od 14. juna 2001.
godine
80. "Jutarnji list", Zagreb, od 22. avgusta 2001.
81. "Politika", od 23. avgusta 2001.
82. Novosti, br. 41. Zagreb 22. septembra 2000 godine, str.
3.
83. Dokumenat u Prilogu
84. Razgovor s Dobricom Ćosićem reproducirao Marko Dobrijević
(nekadašnji sekretar SDSa Krajine i do 1991. bliski saradnik
akademika Jovana Raškovića ), pred autorom i Milanom Gaćešom
u Udruženju za pomoć izbjeglicama i prognanicima iz Hrvatske
3. avgusta 200 I. godine.
85. Izjava dogogradonačelnice opštine Petrinja Gordane Dumbović
"Politika" od 13. avgusta 2001, ili "Hrast"
izdanje Info pula UPIHa i CRSa, broj 21
86. Ivan Zvonimir - Čičak, Identitet, br.52, str.5 i 6, od
jula 2001. godine
87. "Hrast" broj 20, nedjeljnik UPIHa i CRSa, od
12. avgusta 2001. godine str.26
88. Đakomo Skoti: Zločin u Oluji, feljton, zapis 22. i 25.
avgusta 1995. "Danas" od 7. avgusta 2001.
89. Nedjeljna "Dalmacija" od 10 avgusta 2001. godine,
str.4.
90. Dr Smilja Avramov: Opus Dei, Idij- Veternik, Bgd, septembar
2000. godine, str. 16 91. akademik Vasilije Krestić; cd. str.
148
92. akademik Dragan Nedeljković: Drama civilizacija na Balkanu,
Zadužbina "Petar Kočić" Banja Luka - Beograd, 1999.,
str. 127.
93. prof. dr Dušan Siđanski: Federalistička budućnost Evrope,
Prosveta 1996. str. 405 94. prof. dr Vojislav Vukčević, TV
intervju Vesne Vojvodić, na Studiju B, 4. januara 2000. godine,
u 20 sati.
95. Vidi: Čedo Višnjić, Kordunaški proces, "Prosvjeta"
Zagreb 1997.
96. "Ličke novine", od 3. decembra 1996.
97. "Veritas" Nestala lica na području Hrvatske,
Beograd-Banja Luka 2001., str. 12 i 13 98. NIH, br. 2647,
od 20.09.2001., str.21.
